Odvojite četiri vrste beleške
Kontekst: gde se rutina odvijala, njena svrha i važni uslovi. Opis: sled ili postupak odraslog koji se može proveriti. Tumačenje: moguće značenje, jasno označeno. Naredno pitanje: šta bi pomoglo da bolje razumete situaciju.
Na primer, „Dao sam tri uputstva pre nego što sam pozvao na pitanja” opisuje postupak odraslog. „Moje objašnjenje je bilo nejasno” predstavlja tumačenje. To može voditi korisnom pitanju o jasnoći, ali prva beleška sama ne dokazuje šta je druga osoba razumela. Ovo je primer pisanja, a ne posmatrani događaj.
Zabeležite samo ono što je potrebno
Pre izbora detalja odredite svrhu. Kratka beleška o vašem objašnjenju može odgovoriti na pitanje bez imena dece, porodičnih okolnosti, slika ili zvučnih snimaka. Za stvarno posmatranje sledite procedure ustanove o saglasnosti, poverljivosti i zaštiti dece. Kada je potrebno reagovati na zabrinutost, koristite odgovarajući postupak prijavljivanja; ne ostavljajte je samo u vežbi za osvrt.
Ne postavljajte beleške sa prepoznatljivim podacima na ovaj sajt i ne šaljite ih uredništvu. Za stručni razgovor uklonite podatke koji otkrivaju identitet i koristite odobrene sisteme ustanove. I lična beleška za učenje može sadržati podatke o ličnosti.
Koristite list za posmatranje
Radni list: opis i osvrt
Unesite beleške, zatim ih odštampajte ili kopirajte. Unosi ostaju u ovoj kartici i ova stranica ih ne šalje niti čuva. Kopirajte ih pre izlaska.
Razmotrite formulaciju sa kolegom
Pročitajte opis naglas bez tumačenja. Može li kolega razlikovati zabeleženo od pretpostavljenog? Trajne etikete o ljudima zamenite opisom važnog postupka. Zabeležite da kontekst nedostaje umesto da ga dopunite nagađanjem. Jedan događaj podržava razmišljanje; ne potvrđuje obrazac niti dijagnozu.
Vratite belešku svom pitanju za učenje. Ako ne doprinosi odgovoru, skratite je ili promenite plan, umesto da bez svrhe prikupljate još podataka.